U centru Ugljevika, ispred zgrade lokalne vlasti, danas je otkivena spomen statua pukovniku Milanu Joviću u čast, jednom od najvećih junaka iz minulog odrbrameno otadžbinskog rata na levoj obali Drine, koji je junački i poginuo 9 februara 1993 godine u rejonu tadašnjeg ozloglašenog muslimanskog uporišta Teočaka.
Jović je, posthumno, odlikovan Ordenom Nemanjića na Vidovdan 1993 godine.Ovaj vojskovovođa, komandant brigade, kako je rekao general Milomir Savčić, predsednik Boračke organizacije Republike Srpske, i oficir sa tako visokim činom, koji je poginuo na borbenom zadatku.
– Divno je što mu se odužuje njegov zavičaj, ugljevički kraj, svom čedu iz Donje Trnove, ali je odavno zaslužio da, posthumno, bude unapređen u čin generala – rekao je Savčić.-Milan je, i kao vojni znalac, i kao komandant i kao ličnost bio među najboljima, pa je, jednostavno, bar za istoriju, važno da se bude u činu za koji je bio dostojan i znatno pre pogibije.Boračka organizacija pokreće tu inicijativu, što će biti i nova podsećanja na toh hrabrog i dobrog čoveka, kolegu na koga sam ponosan u svakom pogledu.
Kad se kaže reč pukovnik, rekao je Vasilije Perić, načelnik opštine Ugljevik,“ u ovom kraju, ali i mnogi drugi koji pamte oficire Vojske Republike Srpske, se pomisli na pukovnika Milana Jovića, rođenog u rodoljubivoj, pravoljubivoj, herojskoj i junačkoj Donjoj Trnovi, u podmajevičkom kraju, gde se svi rađenjem određujemo da znamo, volimo, poštujemo i cenimo, svim srcem, svoju rodnu grudu, svoju otadžbinu i svoju maticu”.
– Milan je, tokom bogatog školovanja, naučio sve vojničke lekcije.Za njega nije bilo tajni u vojničkom zanatu.Lekcije o patriotizmu nije učio, jer njih je nosio u srcu.U istinskom smislu te reči.Svrstao se u red srpskih junaka, iz našeg kraja, koji su u Velikom ratu, bez dvoumljena, prešli na desnu obalu Drine, u našu maticu Srbiju, da je brane i odbrane.A, takvih ataka bilo je, vazda, do naših dana – naglasio je Perić.
I, uprkos ratnim zaslugama u Srbiji, kad je mogao lagodno da uživa u plodovima svog herojskog rada, Milan je, po Perićevim rečima, „ došao u svoj i naš kraj, kad je bilo najteže, najopasnije, ali i, kako je znao, najpotrebnije”.
– Bio je veliki oficir i komandant u najrazličitijim uslovima fronta.S razlogom je, i zasluženo, nosio šapku koja je bila na glavama vojvoda poput Putnika, Mišića, Bojovića…Bili smo ponosni i sigurni uz njega.Milanom se danas divimo.Odajemo mu najveću počast i pažnju, a on je ljubav prema rodnoj grudi platio najvećom cenom- životom! Pukovnik Jović je i život okončao tako što je pokazao da, kod njega, slovi drevna i slavna srpska vojnička komanda, „za mnom“, a ne „napred“.Uz vojničku hrabrost, znanje, umeće, naš Milan je bio sjajan čovek.Ljudina kojom se ponosimo i kojom će se, ako Bog da, ponositi i naša buduća pokolenja.Kao što je u životu, i u miru, bio nesebičan, takav je bio i u ratu, gde nije štedeo sebe i tako se ugasio njegov život – poručio je čelnik Ugljevika.
Milan je omiljen i drag mnogim ljudima sa obe obale Drine.Znao je šta znači kad brat strada šta valja da se čini.Nije čekao naredbe, depeše, molbe, vapaje…Zato su, u Ugljevik, na ovu svetkovinu stiglik i mnovgi njegovi saborci, posebno iz Loznice i susednih mesta.
Išao je, kako su rekli njegovi poštovaoci i saborcvi iz Loznice, „ uvek korak ispred onog što je bilo potrebno”
Njegovo vojničko, oficirsko i ljudsko delo, dobrota, posvećenost rodu, otadžbini i matici svojoj svojevrstan su bukvar za svakog od nas i za sva vremena-čulo se iz usta pukovnikovih prijatelja i saboraca.
Spomen statuu osveštao je episkop zvorničko tuzlanski Fotije sa sveštenstvom iz tog dela RS.Među mnogim delagacijama, koje su odale počast slavnom pukovniku, bili su i predstavnici predsednice RS, Željke Cvijanović.
Discussion about this post