Naslovna Magazin Zdravlje Šećerna bolest i dalje tihi ubica

Šećerna bolest i dalje tihi ubica

Dijabetes mellitus ili šećerna bolest, definiše se kao stanje hronično povišenog šećera u krvi zbog smanjene količine insulina u organizmu i defekta u delovanju insulina ili oba navedena stanja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u toku je tiha epidemija ove bolesti, sa predviđanjima da će 2040. godine čak 642 miliona ljudi na planeti bolovati od ove bolesti (WHO, IDF).

Osobe obolele od dijabetesa u najvećem broju slučajeva delimo u obolele od dijabetesa tipa 1, kojima nedostaje insulin usled autoimune bolesti i razvoja antitela na ćelije koje proizvode insulin u pankreasu, i dijabetes tipa 2 kod koga obolele osobe imaju određenu količinu svog insulina ali on nije dovoljno efikasan da drži nivo šećera u krvi na normalnom nivou. Ova druga grupa je brojnija, jer preko 90% dijabetičara čine upravo osobe sa dijabetesom tipa 2.

Dijabetes tip 2 je ranije nazivan staračkim dijabetesom, jer se smatralo da od njega oboljevaju uglavnom starije osobe. Danas se zna da i deca, naročito ona koja imaju višak kilograma, mogu oboleti od dijabetesa tipa 2. Naročito se broj obolelih uvećao kod radno sposobnog stanovništva, što se mahom može pripisati lošim životnim navikama.

To je ključna stvar kada je u pitanju ovaj tip dijabetesa. Sam nastanak bolesti, i njena progresija, mogu se u dobrom procentu sprečiti, tj.zaustaviti. Bolest je moguće dijagnostikovati u stanju predijabetesa, kada su vrednosti šećera u krvi povišene, ali ne dovoljno da bismo postavili dijagnozu šećerne bolesti i dali lekove.

Stanje predijabetesa karakteriše povećana vrednost jutarnjeg šećera, ili povećana vrednost šećera dva sata nakon obroka, ili obe. Promenom životnih navika pokušavamo da bolest zadržimo u stanju predijabetesa, ili da vrednosti šećera vatimo na nivo kao kod osoba koje nemaju dijabetes.

Uticaj ishrane i fizičke neaktivnosti na razvoj šećerne bolesti

Osnovne mere za lečenje dijabetesa tipa 2, ali i predijabetesa, jesu pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost. Ako je postavljena dijagnoza šećerne bolesti, uz navedene mere ide i treća -lekovi, i to u početku najčešće u vidu tableta.

Ako bismo govorili u slikama, i naše lečenje predstavili kao kuću, lekovi bi bili zakrpa za krov koji prokišnjava, ali bi pravilna ishrana i fizička aktivnost činili temelje ovakve zgrade. Čak i kada je krov zakrpljen, ako temelji ne valjaju zgrada će se srušiti. Stoga je jako bitno da svaki dan budemo aktivni bar 30 do 60 minuta, u skladu sa svojim mogućnostima.

Ova aktivnost može podrazumevati da pešice odemo do posla ili sa posla, da prošetamo do udaljenije prodavnice ili pijace, da koristimo stepenice umesto lifta u zgradi i slično. Takođe, dobro bi bilo da radimo vežbe dva do tri puta nedeljno po deset ili petnaest minuta. Ako želimo da držimo dijabetes i predijabetes pod kontrolom, ali i da izgubimo na telesnoj masi, pored fizičke aktivnosti potrebno je i da povedemo računa o ishrani.

Treba da unosimo raznovrsnu hranu, da ograničimo unos masnoća, naročito životinjskog porekla, da ne preterujemo sa mesom i mesnim prerađevinama, da hranu ne pržimo i pohujemo, već dinstamo ili pečemo. Svakodnevni unos voća i povrća smanjuje rizik od nastanka dijabetesa, ali i infarkta srca i šloga.

Prednost treba dati žitaricama i proizvodima od brašna od celog zrna, poznatijim kao integralne. Ugljene hidrate-šećere i skrobove, treba ravnomerno rasporediti u 3-6 obroka u toku dana. U ove obroke ubrajaju se i užine. Grickalice tipa čipsa, smokija, keksića, gaziranih pića i proizvoda od belog brašna treba izbegavati. Mahunarke treba konzumirati bar 2-3 puta nedeljno, dok crvena mesa ne treba jesti češće od dva puta nedeljno.

Ipak, treba biti svestan činjenice da šećerna bolest često ne daje nikakve specifične tegobe dok ne izazove komplikacije. Hronična je, i ima tendenciju da ostavi ozbiljne posledice po zdravlje ako se ne drži pod kontrolom. Komplikacija u vidu infarkta srca ili šloga može biti prva manifestacija dijabetesa. Organi koje može da ošteti su srce, mozak, noge, oči i bubrezi.

Stoga je veoma bitno da se osoba koja ima predijabetes ili dijabetes pridržava saveta lekara u vezi uzimanja lekova, ali i u vezi pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti, da bi doživeli lepu i kvalitetnu starost. Šećerna bolestse može sprečiti, može se i uspešno lečiti, a taj uspeh zavisi ne samo od medicinskog osoblja već i od same osobe koju leče.

Autor: Dr Marija Glavinić – Mijić

Prikaži još vijesti
  • Tabata je novi svjetski hit

    Koncept treninga testiran je godinama i došlo se do zaključka da je savršen za eliminaciju…
  • Najbolji domaći lijek protiv kašlja

    Prehlade i gripe niko nije pošteđen bar jednom godišnje. Umjesto brojnih sirupa i tableta …
  • Šta sve liječi čuvarkuća

    Čuvarkuća (Sempervivum tectorum) je zeljasta biljka čiji su listovi zeleni sočni i debeli …
Load More In Zdravlje

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

PREPORUČUJEMO

ODRŽAN SAJAM ŽENSKOG PREDUZETNIŠTVA

Sinoć je u Ugljeviku, u okviru Vidovdanskih svečanosti,  održan  sajam ženskog stvaralaštv…