Naslovna Region Šta je „Plavi kit“?

Šta je „Plavi kit“?

Igra “Plavi kit“ koja je navodno dovela do više samoubisatva maloletnika izazvala je dosta pažnje u regionu i svetu, a odnedavno je o njoj počelo da se priča i u Srbiji.

Zbog toga se oglasilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Međutim, čak i u tom saopštenju, kao i u brojnim medijskim izveštajima, nema više podataka o tome šta je zaista igra „Plavi kit“, kako tinejdžeri dolaze do nje, niti postoje konkretni podaci o njenom uticaju i eventualnoj prevenciji i zaštiti.

MUP Srbije svakako apeluje na građane da “ako se sretnu sa igricom ’Plavi kit’ u kojoj se deca pozivaju na samopovređivanje i samoubistvo, to odmah prijave policiji“.

Ipak, oni navode da MUP nije zabeležio nijedan takav slučaj.

“Pozivamo sve roditelje i nastavnike da razgovaraju sa decom i prate njihove aktivnosti na Internetu, kako bi ih zaštitili od ovog oblika ugrožavanja sigurnosti“, navodi se u saopštenju policije.

Iz Ministarstva takođe navode da je “Plavi kit“ pre svega usmeren na mlađu populaciju i, pozivajući se na medijske izveštaje, objašnjavaju o čemu je reč:

“U periodu od 50 dana igranja pred decu se postavljaju različiti zadaci, u početku manje opasni poput gledanja horor filmova, zatim samopovređivanja urezivanjem plavog kita na rukama, a sve se završava pozivom na izvršenje samoubistva“.

Takođe, oni ističu da je igra “opasna i prisutna i mnogim državama“, kao i da je zbog nje “navodno stradalo više desetina maloletnika“.

„PLAVI KIT“ NIJE VIDEO IGRA

B92.net je pokušao da dođe do više informacija o igri “Plavi kit“, a dopisnica B92 iz Moskve Aleksandra Godfroa kaže da se o tome u Rusiji priča već više od pola godine i da su na istraživanju ovog fenomena radili ruski novinari, policija, roditelji ugrožene dece, kao i stručnjaci koji rade sa decom.

Međutim, u ovom slučaju srpska javnost uglavnom barata neproverenim ili poluinformacijama, izjavama neimenovanih izvora i slično, a problem je što je priča do regiona stigla uglavnom preko tekstova iz tabloidnih medija sa engleskog govornog područja.

Slični izveštaji o „Plavom kitu“ se mogu pronaći i u medijima u Velikoj Britaniji, Bugarskoj, pa čak Kini i Brazilu.

Ozbiljnije istraživanje uradila je ruska „Nova gazeta“, javnosti poznata i po izveštajima o zlostavljanju homoseksualaca u Čečeniji, koja u svojim tekstovima donosi konkretnije informacije.

Prva zabluda je da je reč o nekakvoj aplikaciji za pametne telefone ili video-igri u užem smislu reči. Međutim, „Plavi kit“ je opasna igra koja se „igra“ preko društvenih mreža u zatvorenim grupama, koje vode osobe čiji je cilj manipulacija mladim i ranjivim ljudima.

Tinejdžeri za koje „organizatori“ procene da bi mogli da budu uvučeni u igru privlače se u privatne grupe na društvenim mrežama (u Rusiji VKontakte, u ostatku sveta Fejsbuk), tzv. „grupe smrti“, a zatim se, navodno, pronalaze oni koji su najranjiviji i najpodložniji psihološkoj manipulaciji.

Kako piše „Gazeta“, reč je o više zatvorenih grupa na ruskoj društvenoj mreži VK nastalih od decembra 2013. do maja 2016. godine.

U jednoj od verzija igre, administratori grupe u periodu od 50 dana nagovaraju članove na izvršavanje različitih „zadataka“. U početku je reč o gledanju horor filmova, buđenju u sitne sate, a potom i o ubistvima životinje ili samopovređivanju. Na kraju se od njih traži da se ubiju.

Ruska agencija TAS, a kasnije i britanski BBC, koji temeljnije pristupaju temama i ne objavljuju neproverene informacije, objavili su da je jedan od administratora takozvane “grupe smrti“ Filip Budejkin uhapšen i da se nalazi u pritvoru dok traje istraga.

Protiv njega je svedočilo više administratora i članova grupe, a optužen je da je navodio tinejdžere na samoubistvo.

BBC prenosi izjavu i Antona Brejda, člana tima koji vodi istragu, koji navodi da je Budejkin “veoma jasno znao šta mora da uradi da bi došao do onoga što želi”.

“Počeo je 2013. godine i od tada je razradio svoju taktiku i ispravio greške. Filip i njegovi pomoćnici su prvo privlačili decu u grupu na društvenoj mreži stašnim snimcima. Cilj im je bio da privuku što je više dece moguće, a onda da pronađu one na koje najviše mogu da utiču psihološkom manipulacijom”, navodi on.

Tu bi došli do grupe od dvadesetak maloletnika spremnih da urade sve što im kažu.

Navodi se i da su članovi grupe morali da budu onlajn svake noći u 04.20, čime su administratori hteli da izmore članove grupe i smanje njihovu sposobnost za razumno odlučivanje.

Budejkin smatrao da su slaba deca „biološki otpad“?

Britanski tabloid “Dejli mejl“ preneo je navodni intervju koji je tvorac igre “Plavi kit“, 21-godišnji Rus Filip Budejkin dao za ruske medije.

Budejkin u tom intervjuu navodno kaže da su njegove žrtve „biološki otpad“ i da su bile „srećne što će umreti“ i da je na ovaj način jednostavno „čistio društvo od otpada“.

„Ne brinite, sve ćete shvatiti. Umirali su srećni. Ja sam im dao ono što im je trebalo u stvarnom životu – toplinu, razumevanje i povezanost“, prenosi “Dejli mejl“.

Takođe, u tabloidnim medijima se pominjalo da je zbog “Plavog kita“ život sebi oduzelo preko stotinu tinejdžera i maloletnika širom sveta, kao i da je više njih sprečeno u pokušaju samoubistava.

Međutim, te informacije nisu potvrđene.

Zašto baš mladi?

Simptomi

Portal Wired u tekstu o “Plavom kitu“ navodi simptome na koje stručnjaci ističu da porodica, prijatelji i profesori treba da obrate pažnju:

Povučenost od prijatelja i porodice
Konstanstno loše raspoloženje
Razdražljivost
Zabrinutost koja ih sprečava da izvršavaju svakodnevne zadatke
Iznenadne izlive besa usmerene ka sebi ili drugima
Niska zainteresovanost za aktivnosti u kojima su ranije uživali
Problemi sa hranom ili snom
Oni navode da roditelji ukoliko su zabrinuti treba da se obrate lekarima. Ukoliko je dete sebi nanosilo povrede, lekar će moći da ih tretira i da dâ medicinski savet. Takođe, lekar može da uputi ka daljoj pomoći specijaliste, poput terapeuta. Savetuje se i razgovor sa profesorima u školi.
Psiholog Nevena Čalovska Hercog za B92.net kaže da postoji više razloga zbog kojih su upravo mladi meta “igre“.

“Jedan je što mladost nosi veliku radoznalost i veliku zainteresovanost. Drugo je to što mladi vole brze, dramatične i neobične nove stvari. Treće je nedostatak iskustava, koji ih čini manje kritičnim, a četvrto je taj sociokulturološki aspekt, odnosno nefunkcionalan način života kada se beskrajno mnogo energije – socijalne, emocionalne – vezuje za ono što dolazi kroz sajberprostor, odnosno društvene mreže“, ističe ona.

Prema njenim rečima, društvene mreže su i inače lako zavodljive, deluje da jednim klikom možete da naizgled zadovoljite sve svoje potrebe.

“Međutim, isto tako lako možeš da upadneš u zamku, da nisi ti vlasnik i arhitekta toga, nego da postaneš talac i žrtva, kao što je nažalost bilo sa ovim mladima“, navodi Nevena Čalovska Hercog.

Na pitanje zašto učesnici “igre“ osećaju potrebu da se dokažu nekome ko je potpuno nepoznat ona ističe da je to lakše nego nekome ko ti je neprijatelj, da deluje bezbedno jer možeš da se povučeš u svakom trenutku, kao i da je anonimnost jedan od razloga.

Ona takođe naglašava ulogu medija.

“Mediji ovde zaista treba da se postave visoko odgovorno, oni maltene ovde imaju ulogu funkcionalnog roditelja. Moraju da daju punu informaciju. Sve poluinformacije mogu da dovedu do straha, fantazija i različitih malfunkcionalnih obrazaca i neželjenih posledica“, kažeMNevena Čalovska Hercog za B92.net.

Kako zaštititi decu?

Psiholog Nevena Čalovska Hercog navodi da je da bi roditelji zaštitili decu potrebno da im izgrade kritičku misao, ali i klimu u porodici da je bezbedno razgovarati o svemu.

“Treba izgraditi odnos u kojem postoji otvorenost, odnos u kojem može da se pita, da se dobije odgovor i da se suprotstavi, a da to ne naruši odnos. To podrazumeva da su porodice emotivno stabilne i da imaju dovoljno vremena da neguju dobru komunikaciju, da ima dijaloga“, navodi ona.

Kako kaže, to se posebno odnosi na tinejdžere.

“Mladi odjednom više nisu deca, a nisu više ni odrasli. Roditelji često pokušavaju ili starim obrascima da ih tretiraju kao decu ili da od njih očekuju punu zrelost. Taj generacijski jaz predstavlja rupu i prostor da mogu da se dese nepoželjne stvari“, zaključuje psiholog Nevena Čalovska Hercog za B92.net.

Poziv za pomoć

Svi građani (i deca) besplatnim pozivom na broj 19833 mogu dobiti savete u vezi sa bezbednošću dece na internetu, prednostima i rizicima.

Izvor:b92

Prikaži još vijesti
Load More In Region

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

PREPORUČUJEMO

LOPARE Uhapšen muškarac: Napao policajca ispred ugostiteljskog objekta

Tridesetsedmogodišnji muškarac čiji su inicijali Đ.J. uhapšen je zbog sumnje da je ispred …